SVRBI ME

Citirat ću dragu dr. Christiane Northrup (knjiga ŽENSKO TIJELO ŽENSKA MUDROST):

„Ne možete ništa stvoriti za drugu osobu. Možete pružiti potporu. Na kraju, svaka od nas, mora naučiti kako stvarati za sebe, tako da smo slobodne živjeti život kako nam to diktira naše srce. Ne možemo stvoriti novi svijet ako vjerujemo da moramo ostati mali i nedjelotvorni na bilo kojoj razini kako bi nas drugi voljeli ili da bi oni bili sigurni u našoj blizini. Morala sam primijeniti tu spoznaju na sve svoje odnose, na svim razinama. Problemi u svakoj situaciji, mali ili veliki, uvijek su isti. I svode se na isti strah: hoću li biti voljena ako postanem sve ono za što sam stvorena? Odgovor je da. Ali možda će te otkriti da vas vole drugi ljudi, oni od kojih to isprva niste očekivali.“

Volim ovu ženu! Carica!!

Sve istina, majke mi. Cili život sam kao neka podrška i potpora, uglavnom mojim muškarcima dok se oni kao pronalaze, snalaze i staju na svoje noge, postajući to što žele postati…uglavnom vazda neki problem jer se oni kao osjećaju inferiorno u odnosu na mene, pa ja kao ono iz lojalnosti ne smim reć ili uradit to bolje nego on (da mu ne potkopam krhki muški ego), pa ono, ajde pravi se kao da ništa ne znaš ili pak da znaš vrlo dobro, pa ga motiviraj i podiži mu ego…uglavnom vazda neki k…c oko toga. U svakom slučaju iscrpljujuće do zla boga. Dobre sam duše, empatična i spremna pomoći, nije mi ža, čak dapače i sama nudim pomoć, i duram, duram…sve dok ne pošizim i kažem: Dosta je brate i Bogu i čoviku!! (stara Hercegovačka koja se koristi kad ti je ono baš pun k…c dotične osobe i dotične situacije).

S druge strane,  dok sam ja postajala sve ono za što sam stvorena (i dalje sam u kontinuiranom procesu nastanka neke nove mene) neki za mene vrlo važni ljudi od kojih sam očekivala odobravanje i podršku su zgiljali, pobigli ko vrag od tamjana. Odobravanje i potpora ništa, nula, zero… crta, magla..i samo tako…nema ih više u mom životu.

Ali došli su neki novi ljudi, pa i neki od tih novih po malo zgiljali dok se ja po malo preobražavam u to nešto sve za što sam stvorena. Majke mi moje ne znam ni ja šta će sve od mene na kraju postat, ali znam šta god bude da ja maksimalno uživam u svakom danu moga postojanja. Uporna sam i tvrdoglava ko mazga, kad mi nešto padne napamet da bi ja kao mogla bit baš to (npr. znanstvenica, life coach, mindfulness trener, slikarica, spisateljica), napenalim se na to bez razmišljanja jer mi se oće da probam baš to i ne jebem živu silu (odnosne sve one koji mi govore koji će mi to k…c u životu) dok to ne postanem. I to je super, odličan recept za sve one koji žele postati to već što žele postati. Super je i za mene, samo što kod mene ima jedna otegotna okolnost, a to je što mi brzo dosadi to što sam postala. Draži mi je proces nastanka tog nečega nego biti to nešto. Jebi ga, nismo svi savršeni…iako sam se ja bila ufurala da jesam.

Baš sad razmišljam da odavno nisam postala ništa novo. I sve me svrbi. Baš bi neki novi projekt. Može i znanstveni, taman mi ovaj sadašnji završava ove godine, a imam dobru ideju pa ću poraditi na tome i prijaviti ga, pa šta bude. Volila bih da prođe jer bih se želila bavit baš s time (pročitajte naprijed kakva sam kad se napenalim na nešto), fora ideja, neću previše o njoj…uglavnom svojevrsni nastavak sadašnjeg projekta, samo što će fokus biti na nusproizvodima vinifikacije i mogućnosti njihovog korištenja u prehrambenoj i kozmetičkoj industriji.

Ali, naravno, ja bih i nešto drugo…ko na primjer wine bar, ništa pretenciozno, nekoliko stolova, šank, dobro vino, fina klopa, degustacije, probrano društvo, izložbe slika, književne večeri…

Stvarno me sve svrbi (doslovno), neki dan napad alergije (treći u mjesec dana), oči natečene, podbuhle, crveno, svrbi, curi (a da ste tek vidili kako izgleda, ja bih se svaki put prepala kad bi otišla na ogledalo)…ajme majko….dobila antihistaminik, sad se smirilo…nemam pojma na šta sam alergična, trebalo bi napraviti alergo test (dok ja dođem na red, to će sto posto proć samo od sebe).

Ja mislim da je to zato jer moram postat nešto novo, pa sam stresirana dok razmišljam šta bi to točno bilo i što sve moram napravit da postanem to nešto novo. A i moram pozavršavat sve ovo staro što sad radim. Nije to lako. Posa je to. Umorna sam i nervozna. Nadam se da će mi godišnji pomoć da se sredim i smirim.

Uglavnom stres, sto posto.

Eh, i da ne zaboravim…u vezi sam….pa pročitajte sve ono od naprid (muškarac, krhki ego,  podrška….)…uglavnom sekirancija…intuicija mi govori da bi to možda moglo biti povezano s mojom alergijom (đava me odnijo ako to nije to, što bi rekla moja baba, pokoj joj duši)…za sad pijem antihistaminik i napisala sam kolumnu da izbacim to iz sebe. Za malo ozbiljnije rješavanje uzroka problema ćemo vidjeti…poznajući mene, riješit ću to ovako ili onako!

Jebi ga, sorry, al’morat ću se počešat tamo di me svrbi… kad tad…